Završeni projekti

PROJEKTI

REALIZOVANI I PROJEKTI U TOKU:

• 
  1. “Zajedno smo jači”,  2020 – 2024
  
• 
  2. „Zajedno smo jači“,  2016-2019.
  
• 
  3. „INO – TOOL“, 2012 – 2014.
  
• 
  4. „Prevencija zlostavljanja na radnom mestu putem socijalnog dijaloga“, 2011 – 2012.
  

Naslov: „ZAJEDNO SMO JAČI“

Partneri:

• Savez samostalnih sindikata Vojvodine, Srbija
• Sindikat LO – Zapadna Švedska, Švedska

Finansijska podrška:

• OPC – Međunarodni Centar Olof Palme, Švedska

Vremenski okvir:

5 godina, 01.01.2020 – 31.12. 2024. godine

Opšti cilј:
Opšti cilj projekta je da sindikalni pokret ima snažniji uticaj na socijalni dijalog u Vojvodini, doprinosi usklađivanju radnog zakonodavstva u Srbiji sa politikama EU, a sve uz učešće obrazovane i rodno ravnopravne baze članstva.

Međuciljevi:

1. Razvoj socijalnog dijaloga
Stvaranje snažnih kapaciteta SSSV-a koji je dovoljno moćan (uticajan, efikasan, kompetentan) da učestvuje u socijalnom dijalogu koji doprinosi nediskriminaciji, jednakosti i boljoj zaštiti zaposlenih i svih građana. Podignuta svest socijalnih partnera o neophodnosti ravnopravnog socijalnog dijaloga. Socijalni partneri su obučeni za vođenje socijalnog dijaloga. Predstavnici sindikata i članovi sindikata su kompetentni, obrazovani, poseduju odgovarajuća znanja i veštine za vođenje dvostranog socijalnog dijaloga sa poslodavcima radi potpisivanja boljih kolektivnih ugovora. Razvijanje tripartitnog socijalnog dijaloga između vlasti – sindikata – poslodavaca, uspostavljanjem i funkcionisanjem socijalno-ekonomskih saveta na lokalnom nivou.

2. Edukacija  i  veći aktivizam  sindikalnog  članstva
Pristup radničkim pravima je ojačan većim naporima sindikata da se radnici-članovi sindikata, osveste o svojim radnim pravima i kako ih mogu ostvariti i zaštititi. Edukacija članstva o pravima na sindikalno organizovanje i rad, pravima iz Zakona o radu, veštinama kolektivnog pregovaranja, bezbednosti i zdravlju na radnom mestu, metodama i značaju informisanja i dobijanja podrške članstva i javnost, itd. Izmenjena svest članstva o neophodnost većeg aktivizma svakog člana.

3. RADNO ZAKONODAVSTVO I  PROCES EU
Predstavnici sindikata imaju veći uticaj na kreiranje radnog zakonodavstva i veće učešće u procesu usklađivanja zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU. Međunarodna sindikalna saradnja i solidarnost ojačani su uspostavom redovne komunikacije, međusobne podrške, razmene znanja i iskustava. Uspostavljena je snažna sindikalna saradnja sa sindikatima iz zemalja Balkana, razmena znanja i iskustava sa sindikatima koji su prošli kroz proces pristupanja EU, kako su uspeli da zaštite prava radnika.

4. EFIKASNA BORBA ZA RODNU JEDNAKOST
Veliki broj obrazovanih i osnaženih žena organizovanih u sindikatu utiče na stvaranje boljih mogućnosti za žene na radnom mestu i u društvu uopšte.
Veći uticaj sindikata na usvajanje politika koje će svima omogućiti jednak pristup pravima bez obzira na pol, i uspešnu borbu protiv nasilja u porodici i svih oblika zlostavljanja. Uspostavljena je saradnja i sprovođenje zajedničkih akcija sa drugim organizacijama i institucijama civilnog društva koje rezultiraju promenom propisa i poboljšanjem položaja žena.

NASLOV: „ZAJEDNO SMO JAČI“

Partneri:

• Savez samostalnih sindikata Vojvodine, Srbija
• Sindikat LO – Zapadna Švedska, Švedska

Finansijska podrška:

• OPC – Međunarodni Centar Olof Palme, Švedska

Vremenski okvir:
4 godine, 01.01.2016 – 31.12. 2019. godine

Opšti cilј:
Osnaživanje SSSV koji je sposoban da vrši efikasan uticaj na promene u društvu koje doprinose boljem okruženju  zasnovanom na principima ravnopravnosti, socijalne pravde i demokratije. Efektivan i jak SSSV koji svojim delovanjem doprinosi boljem funkcionisanju socijalnog dijaloga u Srbiji, koji pruža konkretna rešenja i rezultate od opšteg javnog interesa, a posebno doprinesi postizanju rezultata u vezi boljih radnih prava, rodne ravnopravnosti i osnaživanje manje zastupljenih grupa (mladi i žene).

Specifični ciljevi:

1. Efektivan socijalni dialog
Podignuta svest socijalnih partnera i javnost u Srbiji o neophodnosti i korisnosti funkcionisanja ravnopravnog socijalnog dijaloga. Socijalni partneri su obučeni za vođenje socijalnog dijaloga. Predstavnici sindikata su kompetentni, obrazovani, imaju odgovarajuće znanje i veštine. Dobijanje relevantne slike kako funkcioniše  socijalni dijalog u Švedskoj i zemljama EU.

2. Bolja zaštite prava radnika i njihovo veće organizovanje u sindikatu
Radničke pristup pravdi je ojačan kroz veće napore sindikata da čine radnike svesnim svojih prava iz radnog odnosa, kako ih mogu ostvariti i zaštititi. Bliske veze se uspostavljaju između svih zainteresovanih strana, kao što su inspekcije rada, poslodavci i sindikati, kako bi se poboljšala efikasnost istraga u slučajevima ozbilje radne eksploatacije.
Visok nivo razvijene sposobnosti sindikata koji svojim akcijama, mobilizaciju i regrutuje članove sindikata i fokusira njihovu snagu- moć da utiču na razvoj društva i na poboljšanju njihovih radnih i životnih uslova.

3. Poboljšanje položaja mladih i žena
Veliki broj mladih ljudi i žena u sindikatu, posebno na vodećim pozicijama sindikata.
Obrazovani mladi ljudi i žene – sindikalni aktivisti koji su u stanju da preko sindikalnih aktivnosti utiču na stvaranje boljeg položaja mladih i žena na radnom mestu i u društvu .

Cilјna grupa:

• radnici, članovi sindikata, posebno žene i mladi
• predstavnici sindikata, udruženja poslodavaca, mediji, inspekcije rada

OSTVARENI REZULTATI PROJEKTA:

Tokom realizacije projekta, SSSV je svojim angažovanjem doprineo donošenju novih zakona koji regulišu oblast zapošlјavanja i rada, kao i izmenama postojećih zakona. Podignuta je svest o važnosti socijalnog dijaloga što je rezultiralo formiranjem lokalnih socijalno-ekonomskih saveta (SES-a). 
Žene i mladi su osnaženi i sada samostalno sprovode aktivnosti. Oni promovišu sindikalne vrednosti i uz pomoć sindikata bore se za specifične interese mladih i žena. 
Uspostavlјena je i razvijena saradnja sa inspekcijom rada, kao i saradnja sa sindikatima iz drugih zemalјa i organizacijama civilnog društva, što je doprinelo bolјoj razmeni informacija i iskustava, kao i zajedničkoj borbi za bolјu i efikasniju zaštitu radničkih prava. 
Ukupno 1.610 učesnika učestvovalo je u različitim aktivnostima (seminari, obuke, konferencije, studijske posete, forumi, kampanje itd.) koje su organizovane u periodu projekta 2016-2019. godina.

I  Prava radnika:

• Organizovano je ukupno 13 višednevnih edukativnih seminara za obuku o pravima radnika i sindikalnim aktivnostima. Nјima je prisustvovalo 363 učesnika (članovi sindikata i sindikalni lideri),  koji su pohađali obuku na teme: prava iz radnog odnosa, pravna pomoć i sudska zaštita, kolektivno pregovaranje, najčešće zloupotrebe prava iz radnog odnosa, delokrug rada inspekcija rada, pravo na organizovanje u sindikalno delovanje, privlačenje novih članova, komunikacione veštine i javni govor, itd. Stečena znanja su nakon seminara podelјena sa ostalim članovima i korišćena u praksi.         
• SSSV je preko svojih gradskih i opštinskih odbora u Vojvodini uspešno predstavlјao radnike u izveštajnom periodu. Sudska zaštita i zastupanje u radnim sporovima pokrivali su slučajeve poput isplate zarade, naknade za godišnji odmor, dodatak za obrok, otpremnine, prestanka radnog odnosa, poništenje aneksa ugovora o radu, žalbe, izvršenje postupka prinudne naplate kroz obračun zarade. 11.257 članova se obratilo sindikatu i dobilo pravnu pomoć od sindikata. Dobijeno je 493 radnih sporova;         
• Polaznici seminara stekli su znanje o pravima iz radnog odnosa i kolektivnom pregovaranju, zbog čega su u mogućnosti da se bolјe pozicioniraju u procesu kolektivnog pregovaranja i povećaju šansu za potpisivanje povolјnijeg kolektivnog ugovora. Oni su bili uklјučeni u kolektivnom pregovaranju u 256 preduzeća, a uz pomoć SSSV i službi sindikata u gradovima i opštinama ukupno je zaklјučeno 137 kolektivnih ugovora, dok je ostatak u toku pregovora. Svakodnevno u nekom preduzeću sindikata  pregovaraju, ali rezultati u velikoj meri zavise od ukupne situacije u zemlјi – spolјnih faktora;         
• SSSV zajedno sa svojim granskim sindikatima i savezima sindikata u gradovima i opštinama u Vojvodini formirao sindikalne organizacije u 31 preduzeću/ustanovi sa oko 3.650 novih članova. Kada je u pitanju učlanjivanje novih članova, mi smo organizovali nove članove u preduzećima, ali smo izgubili neke stare / postojeće članove zbog otpuštanja, zatvaranja fabrika, povećanja broja nestandardnih oblika zapošlјavanja;         
• Predstavnici sindikata se uspešnije javno zalažu za prava radnika, predstavlјaju probleme i nude rešenja: učešće na javnim raspravama, nastupima u medijima, TV emisijama i novinskim člancima;         
• Povećana vidlјivost rada sindikata putem bolјe upotrebe veb stranica i društvenih medija: SSSV i većina granskih sindikata i saveza sindikata u gradovima i opštinama imaju svoje veb stranice na kojima vrše ankete i redovno obaveštavaju članstvo i javnost o aktivnostima sindikata;          
• Zbog nepovolјnih odredaba Zakona o radu, kao i činjenice da se od strane poslodavaca u praksi dešavaju kršenja i zloupotrebe zakonskih rešenja, učestvovali smo u javnim raspravama i preko organa SSSS smo predložili nekoliko inicijativa za izmene i dopune: Zakona o radu, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakona o štrajku, Zakona o agencijskom zapošljavanu, Nacrt zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Zakon o državnim službenicima, itd.         

II Razvoj tripartitnog socijalnog dijaloga

• Održane su 3 konferencije o tripartitnom socijalnom dijalogu, na kojima je učestvovalo 107 učesnika (predstavnici sindikata, poslodavaca i lokalnih vlasti sa teritorije Vojvodine);         
• Uspostavlјene su smernice i preporuke za razvoj socijalnog dijaloga na lokalnom nivou i uspostavlјanje lokalnih socijalno-ekonomskih saveta;         
• Nakon seminara o razvoju socijalnog dijaloga, učesnici su stekli znanje i učestvovali u radu pokrajinskog i lokalnih SES-a, promovisali socijalni dijalog, inicirali osnivanje lokalnih SES-a i sproveli konkretne aktivnosti na terenu sa socijalnim partnerima;         
• Održano je 17 sednica Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta na kojima se raspravlјalo o bitnim pitanjima, zauzimali stavovi i predložile mere i aktivnosti o sledećim pitanjima: unapređenje socijalnog dijaloga na lokalnom nivou, stanje na tržištu rada, ekonomski razvoj, budžet Autonomne pokrajine Vojvodine, životna sredina i zaštita, rodna ravnopravnost, demografija i migracija radne snage. U 2017 je urađen „Priručnik o osnivanju lokalnog socijalno-ekonomskog saveta“ i usvojen dokument “Platforma za delovanje Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta na unapređenju ekonomskog okruženja i pobolјšanju položaja poslodavaca i zaposlenih u AP Vojvodini;         
• U organizaciji Pokrajinskog SES- a Vojvodine održane su tri tematske konferencije: „Kako razviti ekonomiju – sa radnom i socijalnom sigurnošću“(2016. god.), „Razvoj ekonomije uz unapređenje tripartitnog socijalnog dijaloga“(2017.god.), „U susret problemima zaposlenih i izazovima tržišta rada“(2018. god). Krajem 2019. godine započete su pripreme za organizaciju četvrte konferencije „Uticaj i posledice digitalizacije na tržište rada“;         
• Pored rada Pokrajinskog SES- a, predstavnici sindikata učestvovali su u radu lokalnih SES-a u gradovima i opštinama Novi Sad, Ruma, Stara Pazova i Subotica. Na tim sesijama razgovaralo se o pitanjima od značaja za radnike i građane ovih zajednica. 
• Povećan broj lokalnih SES-a – sa 4 na 10 u periodu 2016-2019. Početkom 2016. godine na lokalnom nivou postojala su registrovana samo 4 socijalno-ekonomska saveta koja su funkcionisala: u Novom Sadu, Rumi, Subotici i Staroj Pazovi  (u opštini Vrbas je registrovan, ali nije imao nijednu sednicu). Tokom projektnog perioda stvoreni su uslovi za registraciju i rad SES-a u gradovima i opštinama Inđija, Sombor, Vrbas, Bačka Palank a, Pančevo i Kikinda uz velike napore Pokrajinskog SES-a i predstavnika SSSV.         

III Nedovoljno zastupljene grupe – žene i mladi

• Povećano interesovanje žena za učešće u svim sindikalnim aktivnostima: u 2019. godini 52% , u 2018. i 2017. godini 54 % učesnika bile su žene, u 2016. godini 38 %, a pre 2016. samo 20% učesnica bile su žene
• U periodu trajanja projekta održano je 6 tematskih dvodnevnih seminara na kojima je učestvovalo 170 učesnica – članica Sekcije žena;         
• Polaznici edukativnih seminara stekli su znanje o tome kako pobolјšati status žena na radnom mestu i u društvu, kako uticati na rodnu ravnopravnost, sprečavanje diskriminacije i nasilјa nad ženama, kako motivisati žene za uklјučenje u sindikalne aktivnosti, kako bolјe se organizovati i delovati lokalno i na radnom mestu;         
• Pored Sekcije žena SSSV-a, tokom izveštajnog perioda na lokalnom nivou formirane su i Sekcije žena na lokalnom nivou koje samostalno sprovode aktivnosti u Kikindi, Zrenjaninu, Novom Sadu, Vrbasu, Staroj Pazovi, Pančevu , Rumi, Sremskoj Mitrovici ;         
• Nakon seminara, članice Sekcije žene samostalno su organizovale različite kampanje na lokalnom nivou   kako bi promovisale rodnu ravnopravnost i borile se za bolјi položaj žena u društvu;         
• U okviru Projekta preduzete su aktivnosti na podizanju svesti o potrebi otvorene, direktne borbe protiv diskriminacije i nasilјa nad ženama. Istraživanje sprovedeno među zaposlenim ženama i muškarcima dalo je poražavajuće podatke. Veliki broj žena prijavio je da je pretrpeo ili trpi nasilјe u porodici. Sa druge strane, mnogi muškarci ne prepoznaju nasilјe koje počine. Na osnovu ovih rezultata napravlјeni su planovi za dugoročne aktivnosti podizanja svesti i obuke za žene aktivistkinje za pomoć zlostavlјanim ženama;         
• Prepoznat je rad Sekcije žena SSSV-a i njegovih aktivista: pozivaju se da učestvuju u konferencijama i javnim raspravama koje organizuju druge organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima ravnopravnosti spolova. Rezultati anketa su koristili druge institucije i objavlјeni u medijima;                  
• 27.  aprila 2018. Sekcija žena SSSV proglašen je za najbolјeg organizaciju i nagrađen od strane Saveza samostalnih sindikata Srbije za ukupan doprinos radu, razvoju i jačanju SSSS i radničkog pokreta u Srbiji;         
• U septembru 2019. godine počeli su sindikalni izbori na svim nivoima. Održavaju se svakih 5 godina (izbori predsednika i članova sindikalnog odbora u kompaniji, gradovima / opštinama i na kraju na nivou pokrajine, tj. SSSV). Prema dosadašnjim rezultatima povećano je učešće žena na mestima donošenja odluka – za 25% u odborima sindikata u kompanijama i lokalnim telima koja donose odluke. Povećani procenat žena izabranih na rukovodeće položaje mnogo je manji: za predsednike sindikata na nivou preduzeća povećan je za 7%. Za više nivoe procenat žena na rukovodećim i rukovodećim pozicijama biće poznat tek sredinom marta 2020. godine, kada se završavaju gradski, opštinski i pokrajinski izbori, ali ne očekuju se značajne promene ;         
• Tokom perioda organizovana su 4 tematska dvodnevna seminara, kojima je prisustvovalo 125 učesnika mlađih od 35 godina – članovi Sekcije mladih SSSV-a;         
• Učesnici su stekli znanja o pravima iz radnog odnosa, kako ih ostvariti  i zaštititi. Svi seminari pružili su obuke za afirmaciju sindikata među mladima.                  
• Tokom perioda izveštavanja, osim Sekcije mladih SSSV-a, formirani su Sekcije mladih i  na lokalnom nivou. Oni samostalno sprovode aktivnosti u Kikindi, Zrenjaninu, Novom Sadu, Bačkoj Topoli, Staroj Pazovi, Senti, Sremskoj Mitrovici;         
• Podizanje svesti mladih o značaju sindikata i pravima radnika. Predstavnici Sekcije mladih su održali „Sindikalni čas“za učenike završnih razreda srednjih škola. Naši aktivisti su na zabavan i šalјiv način uveli maturante u svet radničkog pokreta i sindikalizma. Inspirisali su ih da razmišlјaju o temama koje prosečan osamnaestogodišnjak ne smatra zanimlјivim. Srednjoškolci su imali priliku da saznaju više o tome kada i zašto je osnovan radnički pokret, zašto sindikat postoji, koja su osnovna radnička prava, kako su organizovani mladi u sindikatu i druge zanimlјive informacije koje će biti od koristi za njih kada stupe na tržište rada. 
• Sekcija mladih SSSV-a i sekcije iz drugih gradova i opština organizovale su tribine u pet gradova (Novi Sad, Bačka Topola, Sremska Mitrovica, Zrenjanin i Kikinda) na temu “Mladi u Srbiji, mogućnosti i izazovi”.         
• Predstavnici sekcija mladih i žena su postali punopravni članovi najviših sindikalnih tela na svim nivoima. Ova inicijativa je prihvaćena u martu 2018. godine, tako da su predstavnici mladih i žena postali punopravni članovi organa za donošenje odluka SSSS, sa pravom glasa.         .         

IV  Partnerstva

• Tokom izveštajnog perioda SSSV je sklopio nova partnerstva i dobro sarađivao sa švedskim sindikatima, sindikatima iz balkanskih zemalјa, udruženjem poslodavaca Vojvodine, upravom za bezbednost i zdravlјe na radu, inspekcijom rada, sekretarijatom za privredu, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Fondacija Centar za demokratiju, Privredna komora itd.
• Prepoznali smo važnost umrežavanja, stvaranja novih saveza, jer bolјom razmenom informacija, međusobnom podrškom, sprovođenjem zajedničkih aktivnosti, možemo postati važan i poštovan pokretač promena u društvu. Sve ove aktivnosti imale su impresivnu medijsku propraćenost.
• U okviru Projekta razvili smo međunarodnu sindikalnu saradnju. Održane su dve Balkanske konferencije sa predstavnicima sindikata iz regiona, jer se sindikati iz regiona suočavaju sa istim problemima istovremeno ili u kratkom vremenskom periodu. Prva Balkanska konferencija “Jačanje sindikalnog pokreta kroz edukaciju članstva” održana je 2017. godine. Na konferenciji su aktivno učestvovali predstavnici sindikata iz Švedske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Makedonije i Srbije. U uvodnim prezentacijama i otvorenoj raspravi razmenjena su iskustva o obrazovanju članstva, aktuelnim pitanjima i izazove sa kojima se sindikalni pokret danas suočava, kao i važnosti i mogućnosti unapređenja međunarodne saradnje u cilјu jačanja radničkog pokreta. Druga Balkanska konferencija održana je 2019. godine, pod nazivom „Glas sindikata i sloboda medija “. Pored članova SSSV-a, Konferenciji su prisustvovali predstavnici sindikata iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Švedske, koji su izveštavali o trenutnoj situaciji, izazovima i preprekama s kojima se sindikati susreću u smislu predstavlјanja glasa radnika i sindikati, slobode medija, stvaranje i dobijanje podrške javnosti za aktivnosti sindikata. 

           ****

Naslov:  “INOTOOL – INOVATIVNA  MARKETINŠKA KUTIJA ALATA ZA SOCIJALNU EKONOMIJU”

Partneri:

• P1 – LO Västsverige, Sweden
• P2 – UGT-P, Portugal
• P3 – CGIL Tuscany, Italy
• P4 – CCOO de Catalunya, Spain
• P5 – MSZOSZ, Hungary
• P6 – ICTU, Ireland
• P7-  RGV, Sweden
• P8 – ETUC, Belgium
• P9 – Savez samostalnih sindikata Vojvodine, Serbia
• P10 – ABF, Sweden (associated partner)

Finansijska podrška:
InoTool je projekat u okviru EU program za doživotno učenje – LLP

Vremenski okvir:
26 meseci, 2012-2014. godina
Projekat je podeljen u osam radnih paketa koji obuhvata više od 26 meseci. Svaki paket ima vodećeg partnera izabranog iz partnerstva

Šta je InoTool?

InoTool je projekat u okviru EU program za doživotno učenje – LLLP. InoTool u krajnjoj liniji ima za cilj da stvori više radnih mesta u socijalnoj ekonomiji: marketing alati za više radnih mesta i inovacije u socijalnom sektoru privrede.
InoTool je sve o motivisanju i omogućavanju ljudima koji su u riziku, ili su već  van tržišta rada, da započnu poslovanje u socijalnom – društvenom sektoru privrede.

Korisnički  vođen projekat.

InoTool bi trebalo da omogući klijentima-korisnicima, članovima sindikata, da pokrenu biznis u socijalnoj ekonomiji. Dakle, Kutija za alat mora biti razvijena i testirana na predstavnicima tako da na kraju odgovara potrebama korisnika. Vrlo je verovatno da će “uobičajni” InoTool korisnik biti neko u lošem položaju – neko ko gubi posao, neko ko ima problema sa sredstvima i privredom. Dakle, InoTool mora da ponudi entuzijazam i dobre i lako razumljivi primere.

InoTool koristi dva koraka marketinske strategije: da objavi/promovise  postojanje InoTool i da  promoviše-isporuči  ideju pokretanja sopstvenog biznisa. Korisnik mora prvo znati da Inotool postoji, ali i da bude motivisan i u mogućnosti/sposobani da započne svoj biznis. Opet, krajnji cilj je da ponude mogućnosti socijalne ekonomije i da se omogući ljudima da uspostave posao u ovom sektoru.

Faze projekta InoTool

Razvoj InoTool-materijala će se održati u krugovima,  nalik koracima. Ljudi zaduženi za sindikalnu obuku, kao i članovi sindikata će imati poslednju reč u svakom koraku.

1. Svi sindikalni partneri prikupljaju i sistematizuju prvu kesu/paket  uvodnog  materijala o socijalnoj ekonomiji i postojećim slucajevima. Ovo će biti sistematizovano i prevedeno na engleski jezik.
2. Razvoj novih prototipova. Da sindikalni partneri lokalizuju delove i primere koji će verovatno biti kopirani. Svaki partner organizuje 3 razvojna seminara sa trenerima iz sindikata i članovima u svojim zemljama,  pokrivajuci prototipove. Svi učesnici iznose slučajeve za koje su  čuli. Ova faza uključuje i razvoj baze podataka, ulazno-izlazi format i mesto sastanka na internetu.
3. Set razvojnih seminara sa spoljnim članovima sindikata. Materijal je preradjena / renoviran u završne prototipove i najrelevantniji slučajevi za svaku zemlju partnera će biti lokalizovani.
4. Prototipovi se nudi svim sindikatima u EU. Odgovori su prikupljeni u toku jedne godine.
5. Materijal je renoviran i predstavljeni na završnoj konferenciji u Briselu.

Ostvarene aktivnosti od strane SSSV:

• Istraživanje trenutne situacija u srbiji i upoznavanje sindikalnih predstavnika
• Istražili smo mogućnosti i postojeću zakonsku regulativu za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji
• Dobili smo relevantne informacije i kontakte za dalja istraživanja i pokušali smo da ubrzamo i dobijemo podršku za donošenje zakona iz ove oblasti,
• Prikupili smo i istražili razne studije, dokumenta i članke koji su rađeni u Srbiji na temu socijalnog preduzetništva, kao što je „Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji“
• Prikupili smo informacije o tome kakva je sitacija u zemljama na Balkanu, da li one imaju usvojene zakone i kakva je praksa.
• Stupili smo i u kontakt sa nekim sindikatima u okruženju i EU kako bi saznali ma koji maćim je socijalno preduzetništva regulisano u drugim zemljama i na nivou EU, kako bi se preko naše krovne organizacije SSSS mogli uključiti u javnu raspravu prilikom razmatranja teksta novog Zakona o socijalnom preduzetništvu (preporuke, pravni okvir u drugim zemljama, dokumenta na nivou  EU)
• Na sednicima Veća SSSV i na seminarima sa članovima sindikata, upoznali smo sindikalne predstavnike sa „Ino Tool“ Projektom, njegovim osnovnim ciljevima i ulogom SSSV.
• Razgovarali smo sa predstavnicima Saveza invalida Vojvodine i predstavili im InoTool Projekat, jer su invalidi kategorija lica koji najteže dolaze do posla.

• Aktivnosti na izradi i sadržaj predloga Zakona o socijalnom preduzetništvu i zapošljavanju u socijalnim preduzećima
• Preko predstavnika SSSS mi smo se uključili u Program javne rasprave, koja je održana u decembru 2012 godine, a na kojoj su uzeli učešće brojni predstavnici reprezentativnih organizacija sindikata, reprezentativnih organizacija poslodavaca, Nacionalne službe za zapošljavanje, različitih organizacija i udruženja građana, stručne javnosti, Kancelarije Međunarodne organizacije rada, centara za socijalni rad, lokalne samouprave i drugi. Svi zainteresovani su imali priliku da se izjasne, daju mišljenje, primedbe, predloge i sugestije, koji su sagledani, procenjeni i ugrađeni u tekst u određenoj meri.
• Nakon završetka javne rasprave izvršena je analiza svih sugestija i predloga učesnika i sačinjen je konačan tekst Nacrta zakona koje je upućen na mišljenje nadležnim organima.

• Prikupljanje primera „socijalnih preduzeća“ u Srbiji
• Stupili smo u kontakt sa SENS – Mreža socijalne ekonomije srbije i identifikovali preduzeća koja imaju odlike socijalnih preduzeća.
• Iako u Srbiji još uvek ne postoji pravni okvir, na osnovu istraživanja i nekih izveštaja koji se odnose na socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u Republici Srbiji već postoje specifična „socijalna preduzeća” (preko 1.000) među kojima su najbrojnije zadruge, udruženja građana, preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i zavisna tzv. „spin-of” preduzeća čiji su osnivači udruženja građana.
• Socijalno preduzetništvo u Srbiji  trenutno postoji u formi pojedinačnih inicijativa kojima se rešavaju problemi nezaposlenosti i socijalne izopštenosti u pojedinačnim slučajevima (1,1% ukupnog broja zaposlenih).
• Među najvažnijim ciljevima ovih preduzeća su podrška različitim osetljivim grupama, lokalni razvoj i razvoj preduzetništva.
• Kao ključni problemi za dalji razvoj ovog sektora identifikovani su: nepostojanje pravnog okvira, nedovoljno ulaganje u ljudski kapital, otežan pristup izvorima finansiranja, poreski tretman, nedostatak statističkog praćenja.

• Balkanska misija – širenje “Ino tool“- a na sindikate u regionu
• Prikupili smo informacije, dokumenta  o trenutnoj situaciji u zemljama u regionu. Saznali smo da pravnu regulativu o socijalnoj ekonomij ima samo Slovenija, dok u ostalim zemljama još uvek ne postoji pravni okvir – Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Rumunija.
• Stupili smo u kontakt sa kolegama iz sindikata ZSSS Slovenija, da saznamo kakva su njihova iskustva i koje aktivnosti ovaj Sindikat ima u delu socijalnog preduzetništva. Upoznali smo ih sa InoTool projektom, i dogovorili smo da predstavnici sindikata ZSSSS budu jedan izlagača na seminaru koji je održan u Oktobru 2013.
• Na sastanku Interregionalnog veća DKMT Regije ( IRTUC – regionalna saradnja sindikata iz Srbije, Madjarske i Rumunije) upoznali smo prisutne sindikalne predstavnike sa projektom InoTool
• Obezbedili smo finansijska sredstva za održavanje balkanskog seminara u oktobru 2013. Na seminar su bili pozvani predstavnici sindikata iz Slovenije, Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Crne Gore,  Makedonije, Bosne i Hercegovine, i veći broj sindikalnih predstavnika iz Srbije. Takođe, seminaru su prisustovale kolega iz sindikata LO, Švedska. Pored razmene iskustava o trenutnoj situaciji i sindikalnom pokretu u navedenim zemljama, jedna od tema je bila predstavljanje InoTool Projekta, iskustva sidikata iz Slovenije i Švedske, dogovor oko zajedničkih aktivnosti i uspostavljanje kontinuirane razmene informacija o socijalnom preduzetništvu.

           ***

Naslov: „PREVENCIJA ZLOSTAVLJANJA NA RADNOM MESTU PUTEM SOCIJALNOG DIJALOGA“

Partneri:

• Savez samostalnih sindikata Vojvodine (nosilac Projekta)
• ABF – Arbetarnas Bildiningsforbund SydHalland, Švedska

 

Finansijska podrška:
EU fondovi, “Support to Civil Society”

Vremenski okvir:
12 meseci, 2011-2012. godina

Opšti cilј:
Podsticanje socijalnog dijaloga u vezi sa pitanjima zlostavljanja na radu i  pobolјšanje ponašanja relevantnih aktera u radnom okruženju.

Specifični ciljevi:
1. Povećati kapacitete poslodavaca i aktivista sindikata u praktičnoj primeni Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu
2. Povećati svest javnosti i stvoriti mogućnosti za socijalni dijalog u vezi sa sprečavanjem zlostavljanja u radnom okruženju.

Cilјna grupa:
Članovi sindikata i poslodavci sa teritorije Vojvodine

Krajnji korisnici:
Žene i mladi koji su, u poređenju s drugim kategorijama, najviše izloženi svim vrstama zlostavljanja.

Ostvareni rezultati Projekta:

• Obučeni i sertifikovani sindikalni aktivisti i poslodavci o primeni Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu
• Ostvarena 3 dvodnevna seminara i radionice za predstavnike poslodavaca, sindikalne aktiviste i ostale relevantne zainteresovane strane
• Organizovana završena panel diskusiji za predstavnike relevantnih institucija na kojoj je predstavljen švedski socijalni model i primeri modela najbolјe prakse iz zemalјa EU
• Organizovane konferencije za štampu za predstavnike medija i promotivne kampanje za širu javnost o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu
• Sprovedeno istraživanje i predstavlјanji rezultata na osnovu upitnika
• Pripremlјena i objavlјena brošura – Vodič kroz Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu
• Podignuta svest među radnicima, poslodavcima i širom javnosti o problemima, značaju prevencije i metodama sprečavanja zlostavljanja na radu.